Rusija je rat bez razmišljanja počela ali i završila srljajući u komunizam. Ruska diplomacija i politika su baštinici komunističke kaste preobražene u patriote što mnogi od njih objektivno i jesu,ali dioptrija je u mnogim temama ostala komunistička. Rusi svoj identitet u odnosu na druge formiraju na temelju svjetskih ratova jer su se tu okušali kao borci i političari. Mislim da bi oni trebali prvenstveno potencirati velika imena svoje kulture i znanosti i na taj način se prezentirati svijetu jer protagonisti politike su bili i veliki diktatori koji su ubijali zbog banalnosti vlastito stanovništvo. Rusija ima toliko toga grandioznog u sebi i svojoj povijesti da stalno potenciranje pobjeda u kojima su Staljin,lenjin i zadnji car bili glavni akteri su i podsjećanja na političke pogreške koje su ih dovele u situacije bez izlaza. O kršenju ljudskih prava i uništavanju budućnosti svojih građana da se i ne govori.

Više to neće biti potrebno.
Sada Srbija pravi"najveći korak u poslednjih nekoliko decenija"i ulazi u savez sa dve članice nato.
A gde su dve,tu su i sve tri.
Ako nato ne bude brži,pa se raspadne sam od sebe.

To da je be razmisljanja krenula u svetski rat bilo kobno ne samo za Rusiju vec posebno i za nas. naime, Rusija je slabo mogla da pomogne, osim da kako je bila socijalno rovita, nestabilna, sama padne u haos i dozivi najvecu tragediju prvo gradjanskog rata, a zatim surovog komunizma.

Da nije nerazmisljeno skocila u rat, vec ostavila da se malo vise Nemackom bave Francuzi Englezi i Italijani, sacuvala bi ne samo svoju snagu vec i svoje Carstvo pravoslavno, izbegla pad u komunizam, te mogla da nam znacajno pomogne kasnije.

Jer kada nas nas Kralj Petar II izdao, dajuci Cercil-Subasicu da Drazu uklone i da 12 Septembra ukinu kraljevsku vojsku, te dozvole bez borbe da Titini komunisti osvoje citavu Srbiju i dodju u Beograd da sa ruskim boljsevicima zagrle. Kralj nas je gurnuo u komunizam i izdao Srbiju. da je onda Rusija bila carska, te dosla u BGD, ne bi nas Cercil sutnuo komunistima. Izdaja Kralja nas je kostala glave i predaju Titinim boljsevicima.

To nije nista novo. Ja sam o tome ucio jos u nekadasnjoj Jugoslaviji. Rusija je uvek bila kao i sada prijatelj Srba.

Nije Rusija zbog Srbije ušla u rat, već zbog Carigrada, jer je bio plan da se osvoji Carigrad i teritorije bivše Vizantije u Turskoj i na Bliskom istoku.

Aktivnosti ruskog ministra inostranih posliva Sozunova i uopšte aktivnosti Rusije i Francuske govore da su se spremali za rat a da je Srbija bila bitan šraf u svemu tome.
Pokušavali su da stvore balkanski vojni savez kako bi zaustavili germanski prodor koji ste vi pomenuli.Sa ushicenjem su Rusi pričali o "500000 bajoneta koji će dočekati Nemce" jos pre balkanskih ratova.

Dakle ,potpuno je pogrešno romantizovati istoriju.

Bogu hvala,Rusija je krajem 19. veka izašla iz, po nas izuzetno nepovoljnog dila sa Bečom i Berlinom,napustila po nas lošu politiku i njen interes se poklopio sa našim.
Možemo reći da je period od 1890 - 1917. period kada su srpsko- ruski odnosi bili najbolji i najčistiji.

Tovarišč Bocan-Harčenko je "zaboravio" da pomene da je veličanstveni spomenik - kosturnica na koji on venac polaže, podignut pre Drugog Svetskog rata, u vremenu kada u njegovoj domovini, SSSR-u, niko nije smeo da zucne o podizanju nečeg takvog - a ko bi samo prošaputao, gutala ga je pomrčina. Taj spomenik u Beogradu je podiglo udruženje izbeglica iz Rusije - belogardejaca, na čelu sa generalom Skorodumovim. Taj spomenik je od 1944 g. usamljen tavorio na Novom Groblju u Beogradu, na njega su malobrojni, ostareli preostali belogardejci ponekad krišom ostavljali po neki cvet, koji je odmah bivao uklanjan. Tek kad su se naslednici SSSR-a setili da im se isplati da počnu da sviraju rusku pesmu i glume ruski patriotizam – negde krajem devedesetih godina, počeli su i njihovi diplomatski i vojni predstavnici da polažu vence. Kasno je – tovarišči, Bog sve vidi!